Uticaj prebiotika

 
Mikroflora ljudskog sistema za varenje

Na 400 kvadratnih metara površine našeg crevnog sistema se nalazi 400-500 vrsta mikroorganizama (bakterije i gljive) koje nazivamo mikroflorom – ali postoji samo oko 30-40 vrsta koje čine 99% crevne flore.
Može se zapaziti da broj mikroba raste na putu odželuca ka debelom crevu. Za želudac i tanko crevo je
karakteristično enzimsko varenje (želudačna kiselina, žuč), a u debelom crevu se odvija bakterijsko varenje.
Ukupna masa crevnih bakterija iznosi oko 1-1,5 kilogram i čini 40-60% fekalne mase. Nije značajna samo njihova masa, već i količina (broj), jer samo 1 gram fekalne mase sadrži 100 bilijona (1014) živih bakterija, što se poklapa sa brojem ćelija koje čine ljudski organizam!
Nastanak crevne flore
Crevni sistem embriona u materici naravno ne sadrži bakterije i gljive. Nastanak crevne flore zavisi od
crevne flore majke, kao i od ishrane odojčeta. Njen nastanak počinje istog trenutka kada beba prođe kroz
porođajni kanal, jer bakterije iz vagine majke ulaze u njen organizam i počinje izgradnja normalne crevne flore. Kod onih beba koje su na svet došle carskim rezom, ili su posle rođenja bile primorane na terapiju u inkubatoru, ovaj proces može kasniti više nedelja i ne odvija se uvek na savršen način. Dojenje bebe majčinim mlekom takođe pomaže pri nastanku i očuvanju normalne crevne flore (vidi bifidus i laktobacili), jer tako jača i imuni sistem bebe. U nedostatku dojenja majčinim mlekom i kod beba koje
dobijaju hranljivi koncentrat, nastaje mešovita crevna flora, ali sadrži veći broj patogenih mikroorganizama.
U toku prve dve godine života, sastav crevne flore je karakterističan za svaku bebu i određuje sastav bakterija u odraslom dobu. Crevna flora kod odraslih ljudi je dugo vremena stabilna, mada postoje značajne individualne i one razlike koje se vide među stanovnicima različitih zemalja. Između 2000 i 2003. godine je kod 3000 stanovnika Evrope analizirana crevna flora i došlo se do zaključka da postoji razlika među stanovnicima Mađarske i prosečnih stanovnika Evrope, mada je i kod jednih i drugih ona ispod granica normale: u Mađarskoj je ispod 12%, a prosek u Evropi jedva dostiže 40%.
Bakterije debelog creva
U debelom crevu razlikujemo tri vrste bakterija: probiotike koji su izuzetno korisni, patogene bakterije,
koje su uvek štetne (najčešće izazivaju truljenje) i u nekim slučajevima patogene bakterije koje eventualno mogu biti štetne.
Najčešći probiotici su:
– Laktobacili – (lakto – mlečna kiselina) Lactobacillus
Acidophilus, Lactobacillus Rhamnosus, Lactobacillus
Bulgaricus, Lactobacillus Plantarum
– Bifidobakterije – (bifido – račvast) – Bifidobacterium
Longum, Bifidobacterium Lactis
– Streptokoke – (strepto – one koje se nalaze u paru ili
lancu; coccus – okrugao ili jajast oblik)
– Eubakterije – (eu – dobro)
Prebiotici su isključivo materije probiotika
Prebioticima nazivamo prirodne hranljive materije koje su isključivo probiotičke i tako pomažu njihovo
razmnožavanje i obezbeđuju potrebnu količinu. To su nevarljivi sastojci u životnim namirnicama
na koje enzimi varenja nemaju uticaj i zbog toga u nepromenjenom obliku dolaze do debelog creva i
hrane probiotike. Takva su na primer dijetalna vlakna, koja se tope u vodi, koja su najčešće takozvani
oligosaharidi i sastoje se od 2-9 jednostavnih šećera. Brojne životne namirnice – na primer voće, beli
luk, ječmene mekinje ili aloja – prirodno sadrže ove sastojke.

Zadatak probiotika
Mikroflora creva ima značajnu ulogu u zaštiti zdravlja. To postiže tako što sprečava umnožavanje
bakterija, gljiva i virusa koji izazivaju bolest i proizvodi materije za ublažavanje upala. U crevu
sprečava nastanak više bolesti. Probiotici učestvuju i u izgradnji fiziološke funkcije creva, tako što materije
koje proizvode pospešuju sposobnost peristaltike creva, vrše razgradnju određenih hranljivih materija
(na primer, razgradnju celuloze koja je nevarljiva u našem organizmu), pomažu apsorpciju gvožđa,
magnezijuma i kalcijuma, a pored toga proizvode vitamin B i vitamin K.
Povezanost probiotika i imunog sistema
Imuni sistem je u 70% smešten u crevnom sistemu ili je povezan sa crevima. Humana mikroflora tako
funkcioniše, kao deo imunog sistema. Probiotici na više mesta jačaju funkciju imunog sistema. Sa jedne
strane, posle rođenja imaju uticaj na jačanje imunog sistema, a sa druge, kasnije pomažu prepoznavanje
stranih materija i funkciju fagocita. Pomažu proizvodnju imunih materija, koje nastaju na površini
sluzokože creva. Ovim se objašnjava njihovo povoljno dejstvo kada ublažavaju pojedine alergijske bolesti.
Faktori koji utiču na sastav crevne flore Na žalost, ravnoteža crevne flore nije konstantna.
Postoje situacije i stanja, koji narušavaju tu uravnoteženost. Ishranom možemo uticati na
održavanje ravnoteže: ishrana koja je siromašna vlaknima, a bogata crvenim mesom i mastima
pomaže štetno smanjenje prisustva blagotvornih bakterija. Naravno, treba da se čuvamo i pokvarenih
ili zaraženih namirnica, jer one uzrokuju dijareju i omogućavaju razmnožavanje nepoželjnih bakterija.
Pušenje i neumereno unošenje alkohola takođe imaju  štetno dejstvo, kao i stanja trajne opstipacije ili
proliva. Smanjenje crevne flore se često može dovesti u vezu sa upotrebom lekova. U tu grupu lekova spadaju antibiotici koji se koriste protiv raznih zaraznih bolesti, oni koji vezuju želudačnu kiselinu, lekovi za ublažavanje upala, lekovi koji sadrže steroide, kao i hormonski preparati. Minimalizacijom ili efikasnim rešavanjem neizbežnih stresnih situacija u životu, u znatnoj meri možemo uticati na očuvanje zdravlja našeg crevnog sistema. Najčešći simp tomi narušene ravnoteže crevne flore. Najčešći simptomi nedostatka probiotika su meteorizam, dijareja, crevni gasovi, opstipacija, problemi sa varenjem, zamor i slabljenje imunog sistema. Oštećenje crevne flore se može ispoljiti i u nastanku bolesti i zbog toga se može javiti upala
debelog creva, osetljivost na mlečni šećer, alergija, iritabilni crevni sindrom i upala pankreasa.
Od ržavanje uravnotežnog stanja u crevnoj flori Ravnoteža crevne flore se ponovo može uspostaviti
redovnim unošenjem prirodnih probiotika!
Nuspojave
Prilikom primene probiotika do danas nisu evidentirana štetna dejstva, niti nuspojave.

Oblasti u kojima se primenjuju probiotici
– Akutna dijareja
– Dijareja prouzrokovana antibioticima
– Upalne bolesti (autoimune bolesti koje se mogu j
aviti u bilo kom delu organizma)
– Alergijske bolesti (ekcemi, alergija na kravlje mleko)
– Visok nivo holesterola (sposobni su za direktno
varenje holesterola)
– Bolesti jetre (smanjuju nivo amonijaka u krvi)
– Osetljivost na mlečni šećer (intolerancija na laktozu)
– Opstipacija
– Prevencija nastanka kancerogenih bolesti

Uticaj prebiotika
– Pospešuju proizvodnju i kolonizaciju probiotika
– Sprečavaju nastanjenje patogenih bakterija,
pomažu proizvodnju štetnih materija u odnosu na
patogene bakterije.
– Pospešuju peristaltiku debelog creva.
– Pospešuju proizvodnju masnih kiselina sa kratkim
ugljenim lancem, koje služe za ishranu ćelija sluzokože.
– Smanjuju nivo holesterola i triglicerida, efikasni su u
   prevenciji kardiovaskularnih oboljenja.
– Vezuju karcinogene materije i zahvaljujući tome imaju
   preventivnu ulogu kod malignih oboljenja.
– Pospešuju apsorpciju i biološku iskorištenost
   kalcijuma iz debelog creva i zahvaljujući tome

   smanjuju rizik od nastanka osteoporoze.
– Vezuju vodu i smanjuju opstipaciju.
– Imaju ulogu u prevenciji alergije.
www.aloevera.co.rs